Najčešća pitanja

  1. U čemu su naši đaci na prethodnom testiranju bili najlošiji? Koje su to oblasti znanja koje su nas dovele do 41. pozicije?
  2. Kakvu sliku šaljemo u svet tako lošim plasmanom?
  3. Gde smo do sada grešili?
  4. Da li se nešto promenilo nabolje u našem obrazovanju u protekle tri godine, odnosno, od poslednjeg PISA testiranja? Ili nagore? Kakve rezultate možemo da očekujemo sada?
  5. Da li je dobro ili loše to što su naši đaci imali priliku da pre testiranja vežbaju pitanja koja će im biti postavljena?
  6. Ko i na osnovu kojih kriterijuma bira škole i đake koji se testiraju?
  7. Koje su odlike obrazovnih sistema u zemljama koje imaju najbolje rezultate na PISA ispitivanju?
  8. Da li se smatra da postoji direktna veza između rezultata na PISA ispitivanjima i kvaliteta obrazovanja u nekoj državi?
  9. Da li i na koji način rezultati PISA ispitivanja mogu uticati na strategiju razvoja obrazovanja, s jedne strane i razvoj autonomije škola, s druge strane?
  10. Da li se i na koji način mogu koristiti rezultati PISA ispitivanja za vrednovanje rada nastavnika?
  11. Da li postoje korektivne mere koje se, nakon rezultata PISE, mogu primeniti tako da se u kratkom roku vide pozitivni efekti?

Odgovori

  1. U čemu su naši đaci na prethodnom testiranju bili najlošiji? Koje su to oblasti znanja koje su nas dovele do 41. pozicije?

Testirane su tri oblasti postignuća: matematika, prirodne nauke i razumevanje pročitanog teksta. Upravo je razumevanje pročitanog oblast u kojoj se učenici iz Srbije najlošije snalaze. Njih obeshrabri već i sama dužina teksta; po pravilu, ako je tekst duži od pola strane, oni unapred odustaju. Takođe, obeshrabruju ih tekstovi koji nisu narativni, već su informacije saopštene u nekom drugom formatu, npr. tabelarno, u obliku mape, grafikona, formulara… Kada je reč o vrsti pitanja, najmanje su samopouzdani u pitanjima koja od njih traže da vrednuju neki sadržinski ili formalni aspekt teksta, npr. da objasne postupke ili nameru autora teksta, ili primerenost stila…najkraće rečeno, slabija su postignuća u onim veštinama koje u školi nisu prepoznate kao važne, koje se ne nalaze u nastavnim programima, pa ih, prema tome, ni nastavnici ne uvežbavaju sa učenicima.

  1. Kakvu sliku šaljemo u svet tako lošim plasmanom?

Iako slika nije poželjna, ona je realna. Osnovni smisao ovog i sličnih projekata je da obezbedi podatke neophodne za jednu sveobuhvatnu analizu sistema koja podrazumeva da uočimo koji aspekti obrazovnog sistema funkcionišu ispod očekivanog nivoa, na koji način i u kojoj meri postignuća zavise od konkretnih uslova u kojima sistem funkcioniše i šta bismo mogli / trebali da uradimo da bismo postignuća unapredili. Generacije đaka koje sada sede u učionicama, sutra će, kao odrasli, biti građani Evropske unije i za njih će biti relevantni evropski kriterijumi na tržištu rada. Dakle, odgovorno prihvatanje rezultata podrazumevalo bi realno planiranje mera koje mogu da poboljšaju kvalitet obrazovanja, tako da mladi razviju one kompetencije sa kojima će biti konkurentni na evropskom tržištu rada. Poređenja sa drugim zemljama koja nam ovaj i ovakvi projekti omogućavaju, nemaju za cilj takmičenje među zemljama, jer su uslovi u različitim sistemima veoma različiti. Poređenja mogu da nam olakšaju donošenje važnih odluka u obrazovanju jer možemo da vidimo kakva su iskustva drugih sistema i koje su aktivnosti oni planirali da bi unapredili soptvena postignuća.

  1. Gde smo do sada grešili?

Sistem je bio previše inertan i nije se menjao ili se nije menjao dovoljno brzo kako bi uvažio promene u društvenoj, ekonomskoj i, najzad, saznajnoj sferi i ispunio zahteve koje pred obrazovanje postavljaju uslovi u kojima živimo.

  1. Da li se nešto promenilo nabolje u našem obrazovanju u protekle tri godine, odnosno, od poslednjeg PISA testiranja? Ili nagore? Kakve rezultate možemo da očekujemo sada?

Tokom poslednje tri godine obrazovni sistem je, manje više, funcionisao bez promena. Ne znam da su primenjene bilo kakve sistematske mere koje bi mogle da unaprede postignuća, pa očekujem i da će rezultati ovogodišnjeg testiranja biti slični onima iz 2006. godine. Ipak, u odnosu na prethodna dva ciklusa testiranja, ovom testiranju je poklonjena velika pažnja. Ministarstvo je jasno ukazalo na značaj koji će rezultati testiranja imati na obrazovnu politiku Srbije u narednom periodu. Takođe, nije izostala ni zavidna medijska pažnja. Sve to je uticalo da se škole i učenici dodatno motivišu, a znamo da motivacija ima moćan uticaj na postignuća. Drugim rečima, ukoliko bismo posle ovog testiranja imali neki napredak u postignućima, njega bih objasnila višim nivoom motivacije, a ne promenama u kompetencija stečenim tokom školovanja.

  1. Da li je dobro ili loše to što su naši đaci imali priliku da pre testiranja vežbaju pitanja koja će im biti postavljena?

Kao ni u jednoj zemlji koja se testira, tako ni đaci iz Srbije nisu imali priliku da vežbaju zadatke iz testova. Vežbanje zadataka koji će biti na testovima od učenika, u pogledu učenja, iziskuje strategije pukog zapamćivanja, a na testu se traži doslovno reprodukovanje. To je upravo ono čega u Pisa testovima nema. Ministarstvo prosvete je objavilo i dostavlja školama zbirke zadataka koji su prethodnih godina bili na testu, a sada su dostupni javnosti. Takvi zadaci služe učenicima da se unapred upoznaju sa tipom zadataka koji ih na testu očekuju, da bi sama situacija testiranja bila manje nepoznata.
Takođe, ovi zadaci mogu da posluže nastavnicima kao modeli koje mogu da koriste u svakodnevnom radu, kao orijentiri koji pokazuju kako se sve mogu pitati učenici, a da to nije prosto recitovanje naučenog. Takođe, ova pitanja mogu da posluže i kao dobri modeli nastavnicima kada se i sami nađu u situaciji da sastavljaju pitanja za testove. Međutim, nijedan od objavljenih zadataka se ne nalazi u testovima koji su učenici rešavali u aprilu i maju.

  1. Ko i na osnovu kojih kriterijuma bira škole i đake koji se testiraju?

Škole se biraju na osnovu kompletnog spiska škola u kojima se školuju petnaestogodišnji učenici. Kada je reč o Srbiji, preko 95% učenika se nalazi u prvom razredu srednje škole, jedan mali procenat u drugom razredu, a još manji je još uvek u osnovnoj školi. Dakle, kada govorimo o PISA testiranju mi, pre svega, mislimo na srednje škole iako je obuhvaćen i jedan broj osnovnih škola. Škole bira agencija Westat koja je specijalizovana za uzorkovanje, a na osnovu kriterijuma koje definiše PISA centar u Srbiji. Naš zahtev je bio da svi regioni (prema regionalizaciji koju koristi Ministarstvo prosvete) i svi tipovi škola (gimnazije, tehničke, ekonomske, medicinske, poljoprivredne, umetničke) budu zastupljeni proporcionalno svom učešću u ukupnoj populaciji. Izbor škola je prva faza u biranju uzorka. Druga faza je izbor učenika. Svaka izabrana škola dostavlja spisak svih učenika odgovarajućeg kalendarskog uzrasta. Spiskovi učenika ne sadrže ni jedan drugi podatak o učeniku osim datuma rođenja, pa ni podatak o njihovom školskom uspehu. Sa tog spiska, softverski se bira slučajnim izborom 35 učenika koji će učestvovati u testiranju.

  1. Koje su odlike obrazovnih sistema u zemljama koje imaju najbolje rezultate na PISA ispitivanju?

Naravno, nema univerzalnog recepta čija primena garantuje da će postignuća na PISI biti visoka. Ipak, moguće je identifikovati karakteristike po kojima su međusobno slični obrazovni sistemi koji postižu visoka prosečna PISA postignuća. Na najopštijem nivou moglo bi se reći da su svi uspešni obrazovni sistemi slični po tome što nastoje ne samo da obezbede unapređivanje kvaliteta obrazovanja, već i da se svim učenicima obezbede jednake obrazovne šanse. Cilj je potpuni obuhvat sve dece opštim obrazovanjem i inkluzija svih kategorija dece sa posebnim obrazovnim potrebama. Takođe, uspešni obrazovni sistemi imaju jasno uređene veze između svih aktera koji učestvuju u obrazovnom procesu, od institucija koje školuju nastavnike, preko lokalne zajednice do tržišta rada. Obrazovanje je koherentan sistem u kojem su jasno definisani ciljevi obrazovanja i načini kako se proverava stepen ostvarenosti ciljeva. Takođe, iskustva drugih zemalja sugerišu da postoji čitav repertoar aktivnosti nastalih kao odgovor na rezultate PISA studije koji jasno demonstriraju kako se PISA može koristiti u definisanju obrazovne politike.

  1. Da li se smatra da postoji direktna veza između rezultata na PISA ispitivanjima i kvaliteta obrazovanja u nekoj državi?

Da, u zemljama članicama OECD-a i Evropske unije oficijelan način da se govori o kvalitetu obrazovanja predstavljaju postignuća na PISA ispitivanju. Ove zemlje ne samo da su obavezne da preko PISE prate različite parametre obrazovnog sistema, među njima i kvalitet obrazovanja, već su obavezne i da unapređuju obrazovni sistem tako da dostignu kriterijume koji su, jednim delom, definisani preko postignuća na PISI. Na primer, prema Lisabonskoj agendi zemlje članice Evropske unije preuzele su obaveze da do 2010. godine smanje broj učenika koji na uzrastu od 15 godina ne dostižu funkcionalnu pismenost (merenu preko PISA skale čitalačke pismenosti) na 15,5%. Posle ispitivanja 2006. godine, procenat petnaestogodišnjaka koji nisu dovoljno funkcionalno pismeni u zemljama članicama Evropske unije bio je 19,8%.

  1. Da li i na koji način rezultati PISA ispitivanja mogu uticati na strategiju razvoja obrazovanja, s jedne strane i razvoj autonomije škola, s druge strane?

Odgovor je da – na oba dela pitanja. Kada je reč o razvoju strategije obrazovanja, PISA je upravo i dizajnirana tako da omogući na podacima zasnovano strateško razmišljanje i argumentovano donošenje odluka u obrazovanju. S druge strane, iskustva drugih obrazovnih sistema pokazuju da je stepen autonomije škola i nastavnika u direktnoj pozitivnoj vezi sa postignućima na PISI. Dakle, što su autonomniji, i škole i nastavnici efikasnije upravljaju, tačnije više doprinose obrazovnim postignućima svojih učenika.

  1. Da li se i na koji način mogu koristiti rezultati PISA ispitivanja za vrednovanje rada nastavnika?

U principu, svaka evaluaciju učeničkih postignuća ujedno je i evaluacija rada škola, odnosno, nastavnika koji neposredno rade sa učenicima. Međutim, PISA je, pre svega, dizajnirana da evaluira efikasnost obrazovnog sistema, a ne pojednih škola, nastavnika ili učenika. U ispitivanju ne učestvuju odeljenja, već pojedini učenici, određeni prema kalendarskom uzrastu, koji predstavljaju školu u celini, pa je teško obezbediti da određeni nastavnik bude „reprezentovan“ dovoljnim brojem učenika, odnosno, dovoljnim brojem podataka o postignuću. Osim toga, sadržaji koji se ispituju u PISI ne „pokrivaju“ nastavne programe u celini, što znači da ne možemo govoriti o stepenu realizacije nastavnih programa, pa, prema tome, ni o doprinosu samog nastavnika.

  1. Da li postoje korektivne mere koje se, nakon rezultata PISE, mogu primeniti tako da se u kratkom roku vide pozitivni efekti?

Osnovni smisao celog ovog posla je da dobijemo pouzdanu sliku kako funkcioniše naš obrazovni sistem da bismo mogli da ga unapređujemo. Drugim rečima, važno je da predvidimo one mere koje će dati rezultate i to, prvo, na nivou celog sistema, i, drugo, rezultate čiji je efekat relativno trajan, a ne kratkoročan. Strateški gledano, od manjeg je značaja da li će te mere dati efekte u kratkom roku. Ipak, većina mera koje se sistematski primene mogu brzo dati efekte; mnogo je više vremena potrebno da se one osmisle i dobro pripreme za primenu. U tom pogledu, „najbrže“ deluju one mere koje se odnose na povećanje motivacije učenika i nastavnika, a kao što nedvosmisleno znamo iz istraživanja, visoka motivacija je moćan generator uspeha.