Најчешћа питања

  1. У чему су наши ђаци на претходном тестирању били најлошији? Које су то области знања које су нас довеле до 41. позиције?
  2. Какву слику шаљемо у свет тако лошим пласманом?
  3. Где смо до сада грешили?
  4. Да ли се нешто променило набоље у нашем образовању у протекле три године, односно, од последњег ПИСА тестирања? Или нагоре? Какве резултате можемо да очекујемо сада?
  5. Да ли је добро или лоше то што су наши ђаци имали прилику да пре тестирања вежбају питања која ће им бити постављена?
  6. Ко и на основу којих критеријума бира школе и ђаке који се тестирају?
  7. Које су одлике образовних система у земљама које имају најбоље резултате на ПИСА испитивању?
  8. Да ли се сматра да постоји директна веза између резултата на ПИСА испитивањима и квалитета образовања у некој држави?
  9. Да ли и на који начин резултати ПИСА испитивања могу утицати на стратегију развоја образовања, с једне стране и развој аутономије школа, с друге стране?
  10. Да ли се и на који начин могу користити резултати ПИСА испитивања за вредновање рада наставника?
  11. Да ли постоје корективне мере које се, након резултата ПИСЕ, могу применити тако да се у кратком року виде позитивни ефекти?

Одговори

  1. У чему су наши ђаци на претходном тестирању били најлошији? Које су то области знања које су нас довеле до 41. позиције?

Тестиране су три области постигнућа: математика, природне науке и разумевање прочитаног текста. Управо је разумевање прочитаног област у којој се ученици из Србије најлошије сналазе. Њих обесхрабри већ и сама дужина текста; по правилу, ако је текст дужи од пола стране, они унапред одустају. Такође, обесхрабрују их текстови који нису наративни, већ су информације саопштене у неком другом формату, нпр. табеларно, у облику мапе, графикона, формулара… Када је реч о врсти питања, најмање су самопоуздани у питањима која од њих траже да вреднују неки садржински или формални аспект текста, нпр. да објасне поступке или намеру аутора текста, или примереност стила…најкраће речено, слабија су постигнућа у оним вештинама које у школи нису препознате као важне, које се не налазе у наставним програмима, па их, према томе, ни наставници не увежбавају са ученицима.

  1. Какву слику шаљемо у свет тако лошим пласманом?

Иако слика није пожељна, она је реална. Основни смисао овог и сличних пројеката је да обезбеди податке неопходне за једну свеобухватну анализу система која подразумева да уочимо који аспекти образовног система функционишу испод очекиваног нивоа, на који начин и у којој мери постигнућа зависе од конкретних услова у којима систем функционише и шта бисмо могли / требали да урадимо да бисмо постигнућа унапредили. Генерације ђака које сада седе у учионицама, сутра ће, као одрасли, бити грађани Европске уније и за њих ће бити релевантни европски критеријуми на тржишту рада. Дакле, одговорно прихватање резултата подразумевало би реално планирање мера које могу да побољшају квалитет образовања, тако да млади развију оне компетенције са којима ће бити конкурентни на европском тржишту рада. Поређења са другим земљама која нам овај и овакви пројекти омогућавају, немају за циљ такмичење међу земљама, јер су услови у различитим системима веома различити. Поређења могу да нам олакшају доношење важних одлука у образовању јер можемо да видимо каква су искуства других система и које су активности они планирали да би унапредили соптвена постигнућа.

  1. Где смо до сада грешили?

Систем је био превише инертан и није се мењао или се није мењао довољно брзо како би уважио промене у друштвеној, економској и, најзад, сазнајној сфери и испунио захтеве које пред образовање постављају услови у којима живимо.

  1. Да ли се нешто променило набоље у нашем образовању у протекле три године, односно, од последњег ПИСА тестирања? Или нагоре? Какве резултате можемо да очекујемо сада?

Током последње три године образовни систем је, мање више, фунционисао без промена. Не знам да су примењене било какве систематске мере које би могле да унапреде постигнућа, па очекујем и да ће резултати овогодишњег тестирања бити слични онима из 2006. године. Ипак, у односу на претходна два циклуса тестирања, овом тестирању је поклоњена велика пажња. Министарство је јасно указало на значај који ће резултати тестирања имати на образовну политику Србије у наредном периоду. Такође, није изостала ни завидна медијска пажња. Све то је утицало да се школе и ученици додатно мотивишу, а знамо да мотивација има моћан утицај на постигнућа. Другим речима, уколико бисмо после овог тестирања имали неки напредак у постигнућима, њега бих објаснила вишим нивоом мотивације, а не променама у компетенција стеченим током школовања.

  1. Да ли је добро или лоше то што су наши ђаци имали прилику да пре тестирања вежбају питања која ће им бити постављена?

Као ни у једној земљи која се тестира, тако ни ђаци из Србије нису имали прилику да вежбају задатке из тестова. Вежбање задатака који ће бити на тестовима од ученика, у погледу учења, изискује стратегије пуког запамћивања, а на тесту се тражи дословно репродуковање. То је управо оно чега у Писа тестовима нема. Министарство просвете је објавило и доставља школама збирке задатака који су претходних година били на тесту, а сада су доступни јавности. Такви задаци служе ученицима да се унапред упознају са типом задатака који их на тесту очекују, да би сама ситуација тестирања била мање непозната.
Такође, ови задаци могу да послуже наставницима као модели које могу да користе у свакодневном раду, као оријентири који показују како се све могу питати ученици, а да то није просто рецитовање наученог. Такође, ова питања могу да послуже и као добри модели наставницима када се и сами нађу у ситуацији да састављају питања за тестове. Међутим, ниједан од објављених задатака се не налази у тестовима који су ученици решавали у априлу и мају.

  1. Ко и на основу којих критеријума бира школе и ђаке који се тестирају?

Школе се бирају на основу комплетног списка школа у којима се школују петнаестогодишњи ученици. Када је реч о Србији, преко 95% ученика се налази у првом разреду средње школе, један мали проценат у другом разреду, а још мањи је још увек у основној школи. Дакле, када говоримо о ПИСА тестирању ми, пре свега, мислимо на средње школе иако је обухваћен и један број основних школа. Школе бира агенција Wестат која је специјализована за узорковање, а на основу критеријума које дефинише ПИСА центар у Србији. Наш захтев је био да сви региони (према регионализацији коју користи Министарство просвете) и сви типови школа (гимназије, техничке, економске, медицинске, пољопривредне, уметничке) буду заступљени пропорционално свом учешћу у укупној популацији. Избор школа је прва фаза у бирању узорка. Друга фаза је избор ученика. Свака изабрана школа доставља списак свих ученика одговарајућег календарског узраста. Спискови ученика не садрже ни један други податак о ученику осим датума рођења, па ни податак о њиховом школском успеху. Са тог списка, софтверски се бира случајним избором 35 ученика који ће учествовати у тестирању.

  1. Које су одлике образовних система у земљама које имају најбоље резултате на ПИСА испитивању?

Наравно, нема универзалног рецепта чија примена гарантује да ће постигнућа на ПИСИ бити висока. Ипак, могуће је идентификовати карактеристике по којима су међусобно слични образовни системи који постижу висока просечна ПИСА постигнућа. На најопштијем нивоу могло би се рећи да су сви успешни образовни системи слични по томе што настоје не само да обезбеде унапређивање квалитета образовања, већ и да се свим ученицима обезбеде једнаке образовне шансе. Циљ је потпуни обухват све деце општим образовањем и инклузија свих категорија деце са посебним образовним потребама. Такође, успешни образовни системи имају јасно уређене везе између свих актера који учествују у образовном процесу, од институција које школују наставнике, преко локалне заједнице до тржишта рада. Образовање је кохерентан систем у којем су јасно дефинисани циљеви образовања и начини како се проверава степен остварености циљева. Такође, искуства других земаља сугеришу да постоји читав репертоар активности насталих као одговор на резултате ПИСА студије који јасно демонстрирају како се ПИСА може користити у дефинисању образовне политике.

  1. Да ли се сматра да постоји директна веза између резултата на ПИСА испитивањима и квалитета образовања у некој држави?

Да, у земљама чланицама ОЕЦД-а и Европске уније официјелан начин да се говори о квалитету образовања представљају постигнућа на ПИСА испитивању. Ове земље не само да су обавезне да преко ПИСЕ прате различите параметре образовног система, међу њима и квалитет образовања, већ су обавезне и да унапређују образовни систем тако да достигну критеријуме који су, једним делом, дефинисани преко постигнућа на ПИСИ. На пример, према Лисабонској агенди земље чланице Европске уније преузеле су обавезе да до 2010. године смање број ученика који на узрасту од 15 година не достижу функционалну писменост (мерену преко ПИСА скале читалачке писмености) на 15,5%. После испитивања 2006. године, проценат петнаестогодишњака који нису довољно функционално писмени у земљама чланицама Европске уније био је 19,8%.

  1. Да ли и на који начин резултати ПИСА испитивања могу утицати на стратегију развоја образовања, с једне стране и развој аутономије школа, с друге стране?

Одговор је да – на оба дела питања. Када је реч о развоју стратегије образовања, ПИСА је управо и дизајнирана тако да омогући на подацима засновано стратешко размишљање и аргументовано доношење одлука у образовању. С друге стране, искуства других образовних система показују да је степен аутономије школа и наставника у директној позитивној вези са постигнућима на ПИСИ. Дакле, што су аутономнији, и школе и наставници ефикасније управљају, тачније више доприносе образовним постигнућима својих ученика.

  1. Да ли се и на који начин могу користити резултати ПИСА испитивања за вредновање рада наставника?

У принципу, свака евалуацију ученичких постигнућа уједно је и евалуација рада школа, односно, наставника који непосредно раде са ученицима. Међутим, ПИСА је, пре свега, дизајнирана да евалуира ефикасност образовног система, а не поједних школа, наставника или ученика. У испитивању не учествују одељења, већ поједини ученици, одређени према календарском узрасту, који представљају школу у целини, па је тешко обезбедити да одређени наставник буде „репрезентован“ довољним бројем ученика, односно, довољним бројем података о постигнућу. Осим тога, садржаји који се испитују у ПИСИ не „покривају“ наставне програме у целини, што значи да не можемо говорити о степену реализације наставних програма, па, према томе, ни о доприносу самог наставника.

  1. Да ли постоје корективне мере које се, након резултата ПИСЕ, могу применити тако да се у кратком року виде позитивни ефекти?

Основни смисао целог овог посла је да добијемо поуздану слику како функционише наш образовни систем да бисмо могли да га унапређујемо. Другим речима, важно је да предвидимо оне мере које ће дати резултате и то, прво, на нивоу целог система, и, друго, резултате чији је ефекат релативно трајан, а не краткорочан. Стратешки гледано, од мањег је значаја да ли ће те мере дати ефекте у кратком року. Ипак, већина мера које се систематски примене могу брзо дати ефекте; много је више времена потребно да се оне осмисле и добро припреме за примену. У том погледу, „најбрже“ делују оне мере које се односе на повећање мотивације ученика и наставника, а као што недвосмислено знамо из истраживања, висока мотивација је моћан генератор успеха.