ШТА ИЗ ОВИХ НАЛАЗА САЗНАЈЕМО О ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ?

  1. Без обзира на разлике у садржајима испитиваних области и упркос чињеници да су наставни програми појединих предмета у Србији међусобно независни (нема повезивања ни синхронизовања градива), постигнућа су релативно уједначена у свим испитиваним областима и налазе се у зони ниских постигнућа.
  2. Образовни систем је превасходно оријентисан на развијање знања која се налазе на нивоу репродукције. Школа од ученика не тражи озбиљнија интелектуална ангажовања од пуког репродуковања чињеница и, последично, не ствара услове да се развију интелектуални капацитети којима ученици располажу.
  3. Веома мали проценат ученика у највишим категоријама постигнућа сведочи да је реч о једној неамбициозној образовној политици која је, на нивоу свакодневног рада са ученицима и у условима редовне школе, занемарила ону групу ученика који имају капацитете за виша постигнућа.
  4. Нажалост, велики број ученика не успева да реши ни најједноставније задатке (око 20% у читању и математици, нешто више од 10% у природним наукама). Практично, ти ученици су већ стављени на маргину, а налазе се тек на почетку средњошколског образовног циклуса.
  5. У нашој школи нису адекватно подржане различите врсте читања (разумевање различитих типова текстова, разумевање различитих типова налога, разумевање података који су репрезентовани на различите начине, и сл). Требало би имати на уму да развојем способности за читање и разумевање треба да се баве наставници свих школских предмета.

Дакле, у области математике и природних наука постигнути су готово идентични резултати као и у претходном циклусу.

У разумевању прочитаног забележен је статистички значајан пад. Сада смо целу стандардну девијацију испод просека. Пад се пре може објаснити глобалним трендовима („класични“ текстови све више се замењује неким другим читалачким материјалма, који траже другачије читалачке вештине), него променама у самом образовном систему (јер би се те промене вероватно одразиле и на постигнућа у математици и природним наукама).

Кликните на слику за ПДФ (2,54 МБ)